“Zeleni” cement i beton se u Srbiji već proizvode. Da li se građevinska industrija trajno menja?

Transformacija građevinskog sektora u Srbiji je počela. Predvode je kompanije koje raspolažu resursima i potencijalima za razvoj ekoloških  proizvoda i rešenja. Pred nama je period tranzicije tokom kojeg je neophodno tradicionalne građevinske materijale prilagoditi ugljenično neutralnoj  gradnji koja ne utiče na životnu sredinu.

S obzirom da je beton, odnosno cement zaslužan za 10-ak procenata ukupne godišnje emisije CO₂ u atmosferi, odgovornost I obaveze proizvođača ovih građevinskih materijala su neupitne. Uprkos obeshrabrujućim procentima, činjenica je da se zeleni cement i beton u Srbiji već proizvode. U Lafarge fabrici u Beočinu tokom poslednjih nekoliko godina intenzivno se radi na razvoju zelenog portfolia prilagođenog principima održivosti. Proizvedeni su ECO  materijali koji se odlikuju drastičnom redukcijom ugrađenog ugljenika po toni proizvoda, a  razvijena su i “zelena” tehnička rešenja za infrastrukturu, čijom se implementacijom značajno smanjuju emisije štetnih gasova u atmosferu, sa tendencijom da se u budućnosti razvoj proizvodne palete usmeri ka nultoj neto emisiji CO₂.

Lafarge ECO portfolio uključuje ECOPlanet zeleni cement, ECOPact zeleni beton i zelena veziva za infrastrukturu. Usled niske emisije CO₂ po toni materijala,  svi navedeni proizvodi ispunjavaju zahteve vodećih zelenih sertifikata (LEED, BREEAM, DGNB, WELL, EDGE)  doprinoseći  uspostavljanju nove kulture gradnje i u Srbiji.
 

Zeleni rinfuzni cement

Za potrebe betoniranja masivnih elemenata, odnosno  izgradnju energetskih objekata, mostova, kolektora, kanalizacijskih i drugih sistema, u Lafarge-u je razvijen cement niske toplote hidratacije CEM II/B-M(S-V)42,5N LH sa redukovanim sadržajem ugrađenog ugljenika za 30%. Kombinacijom granulisane zgure i pepela navedeni cemet ispunjava sve zahteve projekata koji se odnose na trajnost i izdržljivost u agresivnim sredinama (sredine bogate sulfatima, nitratima i hloridima). Poseduje i nizak nivo alkalija, zbog čega je pogodan za sve tipove agregata - prirodnih i recikliranih. Odlikuje se veoma dobrom kohezijom i obradljivošću, što pogoduje betonskim smešama namenjenim za pumpanje. Eco cement se trenutno primenjuje u izgradnji  termoelektrana Obrenovac i Kostolac, kao i za izgradnju drumskog mosta preko Save na državnom putu Ib reda br. 21 (M-21), kod Šapca, deonica Novi Sad – Ruma – Šabac.
 

Zeleni džakirani cement

U Lafarge-u  je nedavno  završena sertifikacija  novog tipa džakiranog ECOPlanet cementa, čije će emisije CO₂ biti niže i do 40% u odnosu na portland cement opšte namene, što Srbiju  čini jednom od prvih evropskih zemalja koja će na svoje tržište plasirati zeleni cement u džaku i svakako prvim proizvođačem u Srbiji.  Ako uzmemo u obzir da se korišćenjem zelenog cementa ostvaruje redukcija od 330 kg CO₂ po toni cementa, stiče se jasnija slika o doprinosu koji cementna industrija može dati u globalnoj borbi za očuvanje životne sredine.
 

Zeleni beton ECOPact

Za potrebe domaćeg građevinskog sektora tokom 2020. godine dizajniran je Zeleni beton Ecopact, prvi low heat beton u Srbiji, sa redukcijom ugrađenog ugljenika za 30% u odnosu na standardne betone. Korišćenjem ECOPact betona umanjuje se količina CO₂ za  čak 100 kg po 1m³ betona. Projektovan je na bazi cementa niske toplote hidratacije, što ga, uz visoku trajnost i čvrstoću čini idealnim za izradu masivnih temelja i šipova za izgradnju mostova; odlično je rešenje za izgradnju industrijskih podova usled smanjenog skupljanja. Pogodan je za sve klase izloženosti betona u agresivnim sredinama zahvaljujući svom hemijsko-mineraloškom sastavu, kao i izradu betona otpornih na dejstvo mraza XF3 (max 150 ciklusa). Zeleni beton se trenutno ugrađuje na jednom od najznačajnijih industrijskih gradilišta, fabrici pneumatika u Inđiji.
 

Zelena infrastrukturna veziva

Infrastrukturne metode na kojima je Lafarge-u poslednjih godina focus - stabilizacija tla i hladna reciklaža, predstavljaju ekološku alternativu klasičnoj tehnici izrade i rekonstrukcije kolovoza. Naime, obe metode podrazumevaju primenu infrastrukturnih veziva BEOSOL i BEOBOND uz upotrebu postojećih materijala sa konkretnog gradilišta čime se sprečava dodatna eksploatacija prirodnih resursa, izbegava formiranje gradilišnih deponija od materijala sa iskopa, smanjuje se trošak transporta i dodatne emisije gasova prouzrokovane prevozom sirovina. Takođe, zahvaljujući svojim performansama, Lafarge  veziva redukuju potrebu za radom mehanizacije i time direktno utiču na količinu oslobođenih štetnih gasova u atmosferu. Na ovaj način ostvaruju se i uštede u troškovima izgradnje kao dodatni stimulans investitorima za dalju primenu “zelenih” materijala i tehnologija.  Metoda hladne reciklaže koristi se na rekonstrukciji auto – puta E75,  na rekonstrukciji puta Beočin-Bešenovo, kao i Slovac – Lajkovac, dok se u izgradnji Obilaznice oko Beograda, na sekcijama 4, 5 i 6 primenjuje stabilizacija nosećih slojeva. Značaj i važnost korišćenja “zelenih” infrastrukturnih metoda potvrđeni su u Srbiji na projektima izgradnje vetroparkova, a prepoznati su i od strane kompanija koje dolaze iz sredina u kojima se poštuju principi i standardi zelene gradnje, poput japanske kompanje Takenaka, na čijem je projektu početkom godine urađena stabilizacija približno 200.000 m² površine. 
 

*******************************************************************************************************************************************************************************
 

Savremeni trendovi u građevini, sa jedne strane zahtevna dinamika izvođenja radova, potreba za bržom, kvalitetnijom i trajnijom gradnjom i, sa druge strane, jačanje svesti o neophodnosti smanjivanja uticaja građevinskog sektora na životnu sredinu, podstakli su tranziciju građevinske industrije u pravcu održivosti. Vizija kojom se rukovodi Lafarge, kao jedna od kompanija koje predvode preko potrebnu transformaciju sektora, podrazumeva ostvarivanje rezultata kroz uspostavljanje trajne ravnoteže između zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i preduzetništva, zbog čega će kompanijski fokus i u narednom periodu biti  usmeren  ka razvoju i implementaciji zelenih materijala i tehnologija koje vode globalnom cilju – dekarbonizaciji građevinskih materijala, odnosno ugljenično neutralnoj gradnji.