BEOČINSKI STANDARD PLUS CEMENT

Nadvratne i nadprozorne grede

Postavljanje oplate

Kod betoniranja nadvratnih i nadprozornih greda voditi računa o visinama kako ne bi bilo problema kod ugradnje vrata i prozora. Oplatu treba uraditi tako da izdrži pritisak sveže betonske mase i da se ne dozvoli curenje cementnog mleka iz oplate. Oslanjanje nadvratnih i nadprozornih greda na zidove treba da je minimalno 20 cm. Prvo se postavlja donji deo oplate, a tek nakon toga stranice oplate. Stranice se obično ukrućuju "jahačima", kako je to prikazano na slici. Jahači se prave od daske ili od armature. Pre betoniranja oplatu premazati sredstvom koje sprecava slepljivanje betona za zidove oplate.

Spravljanje betona

Beton spravljate u mešalici za beton na način kako je to opisano i po recepturi datoj ovde. Voditi računa o pravilnom odnosu vode i cementa. Kolica prethodno nakvasiti vodom kako ne bi došlo do lepljenja betona za zidove kolica.

Skidanje oplate

Stranice oplate stubova i greda se mogu demontirati nakon što beton dostigne 30% zahtevane pritisne čvrstoće, što je pri temperaturama od +15 do +20 ℃ moguće već posle 24 sata. Donji deo oplate može se demontirati nakon što beton dostigne 70% čvrstoće, što se kod temperatura od +15 do +20 ℃ može očekivati nakon 7 dana. Pravila o negovanju betona u potpunosti važe u ovom slučaju.

Zidani zidovi se dele na:

Noseći zidove (elementi aksijalno ili ekscentrično napregniti na pritisak i smicanje, projektuju se sa ciljem da prenesu vertikalno opterećenje i opterećenje od vetra na druge noseće elemente)

Nenoseći zidovi (elementi prevashodno opterećeni sopstvenom težinom, ne služe za ukrućenje nosećih zidova, ukoliko su izloženi delovanju spoljašnje sredine potrebno je da su sposobni da prenesu opterećenje od vetra na druge noseće elemente)

Zidovi za ukrućenje (elementi koji služe za ukrućenje zgrade i sprečavanje izbočavanja nosećih zidova)

Za zidanje se koriste malteri opšte namene (gotovi malteri - projektovane mešavine ili malteri spravljeni na licu mesta - propisane mešavine), odnosno tankoslojni malteri (specijalne mešavine sa dodatkom lepka i punila, nanose se u debljinama od 1-3mm). Čvrstoća maltera je definisana projektom konstrukcije.

Malteri za zidanje se upotebljavaju za zidanje zidova od opeke i blokova od pečene gline, zidova od silikatne opeke, zidova od blokova šljakobetona itd. Služe za ostvarivanje potrebne čvrstoće zida.

Priprema terena

Zidanje zidova, bilo da se radi o nosećim ili o pregradnim zidovima počinje pripremom, odnosno čišćenjem površine na kojoj se formiraju zidovi.

Priprema opeke

Pre zidanja, bitno je da opeku pokvasite vodom, pre svega zbog poroznosti, kako bi se opeka zasitila, vodom i kako ne bi izvlačila vodu iz maltera i time onemogućila adheziju, tj.prijanjanje. Time se osigurava stabilna veza između opeke i maltera. Prefabrikovane betonske blokove nije potrebno kvasiti.

Priprema maltera

Potrebno je mešavinu cementa, kreča i peska dobro promešti pre dodavanja vode, koju treba dodavati postepeno do dobijanja željene konzistencije. Ne preporučuje se zidanje pri temperaturama nižim od +5º C , kao ni preko 30ºC

Nega maltera

Prilikom normalnih vremenskih uslova nije potrebna dodatna nega. U slučaju visokih temperatura, potrebno je negovati zidove koji su izloženi suncu i jakom vetru, to se postiže zalivanjem, a ukoliko je izrazit uticaj sunca i vetra potrebno je prekriti zid plastičnom folijom.

Izvođenje

Kod izvodjenja neophodno je formirati osnovu zidova. Ona se formira tako što se postavi opeka ili blok na suprotnim krajevima zida i izmedju njih provuče kanap. Opeke ili blokovi se redjaju od krajeva ka sredini, tako da gornje ivice dodiruju zategnuti kanap. Na ovaj način se dobija pravac zida, a vertikalnost se stalno proverava pomoću viska.

Spojnice, odnosno "fuge", bilo horizonstalne bilo vertikalne, bi trebalo da budu širine 8mm a uže od 15mm. Sav materijal koji se koristi za zidarske radove trebalo bi lagerovati tako da bude zaštićen od atmosferskih uticaja. Izuzetak od ovog pravila jedino se može učiniti u odnosu na agregat koji se može čuvati na otvorenom, s tim da deponovanje ovog materijala ne bude direktno na zemlji vec na podlozi koja ce sprečiti prljanje agregata, npr. razne folije.

 

Služi za izradu ravnih, glatkih ili specijalno obradjenih površina zidova. Osnovna uloga maltera za malterisanje je zaštita zida od atmosferskih dejstava, povećanje toplotno-izolacionih svojstava i postizanje boljeg estetskog izgleda zidova.

Priprema zidova

Zidove pre nanošenja maltera potrebno navlažiti vodom, a podove dobro očistiti kako bi se malter koji otpadne mogao ponovo koristiti.

Priprema maltera

Pre početka malterisanja, potrebno je pripremiti površinu, nanosi se „špric“ koji je najbolje naneti dan pre samog malterisanja. Potrebno je mešavinu cementa, kreča i peska dobro promešti pre dodavanja vode, koju treba dodavati postepeno do dobijanja željene konzistencije. Ne preporučuje se zidanje pri temperaturama nižim od +5º C , kao ni preko 30ºC

Nega

Spoljne zidove treba negovati, preporučuje se prekrivanje plastičnom folijom i zalivanje vodom u narednih par dana, kako bi se sprečilo isušivanje izazvano uticajem sunca i vetra

Izvođenje

Priprema površine takozvane "špric"

Tzv. "špric" se može praviti na bazi cementa ili Multibata sa prvom frakcijom u odnosu 1:1 i smatra se pripremom površine za nabacivanje prvog sloja.

Zatim postaviti aluminijumske lajsne na sve ivice i vodjice koje se prave od maltera sa kojim se radi drugi sloj. "Vodjice" se prave širine 10-15cm i postavljaju se od plafona do poda "pod visak" u vertikalu na medjusobnom rastojanju kraćem od ravnjace sa kojom će se raditi.

Prvi sloj takozvani "grund"

Potom se nabacuje prvi sloj koji se preko "vodjica" ravna aluminijumskom ravnjacom. Poželjno bi bilo da se prvo uradi plafon.

Drugi sloj takozvani "perdaš"

Na kraju se vrsi izravnavanje drugim slojem, tzv. "perdaš" koji se pravi od retke konzistencije i nanosi tako sto se kružnim pokretima plastičnom ravnjačom za malter ili sundjerom finalno obradjuje površinski sloj. Tzv. "perdas" se može praviti na bazi cementa ili Multibata u odnosu na 1:4 sa peskom prosejanim na sto finijem situ.

 

Stubovi (vertikalni serklaži) se obavezno postavljaju na uglovima objekta, na mestima sučeljavanja nosećih zidova, kao i na slobodnim krajevima zidova. Kod zidova veće dužine, maksimalan razmak između serklaža je 5.0m. Dimenzije poprečnog preseka serklaža ne može biti manja od 19x19cm, odnosno dimenzije zida. Armira se sa glavnom podužnom armaturom min. 4xØ14, kao i uzengijama Ø6/25. Vertikalni serklaži se izvode posle zidanja, da bi se izvršilo sprezanje zidova. Kvalitet betona se daje projektom konstrukcije (utvrđuje se proračunom prema propisima i pravilima za beton i armirani beton).

Postavljanje oplate

Kod betoniranja stubova i greda, od izuzetne važnosti je pravilno izvodjenje oplata. Oplate moraju biti uradjene tako da omoguće prijem sila pritiska sveže betonske smeše, kao i da spreče curenje cementnog mleka iz oplate, što za posledicu ima porozan beton. Način izrade oplata greda je prikazan na slici. Oplata se montira tako što se prvo na podupirače (1) postavljaju drvene grede (2). Preko greda se kucaju letve (3) koje se postavljaju preko ivica greda, kako bi se stranica (5) mogla učvrstiti kosnikom (7). Lajsna (4) i daska (6) ukrućuju oplatni sklop. Pre betoniranja oplatu premazati sredstvom koje sprečava slepljivanje betona za zidove oplate. Armatura greda dobija se statičkim proračunom.

Spravljenje betona

Beton spravljate u mešalici za beton na način kako je to opisano i po recepturi datoj ovde (LINK). Voditi računa o pravilnom odnosu vode i cementa, jer višak vode dovodi do šupljina u očvrslom betonu, čime ga čini neotpornim na dejstvo mraza, dok manjak vode onemogućava potpunu hidrataciju cementa, čime mu značajno smanjuje mehaničke karakteristika (tzv. "pregoreli beton"). Kolica prethodno nakvasiti vodom kako ne bi došlo do lepljenja betona za zidove kolica.

Ugradnja betona

Nakon ugradnje betona, betonsku smešu vibrirati kako bi betonska smeša dobila što homogeniji sastav. Stranice oplate stubova i greda se mogu demontirati nakon što beton dostigne 30% zahtevane pritisne čvrstoće, što je pri temperaturama od +15 do +20 ℃ moguće već posle 24 sata. Donji deo oplate može se demontirati nakon što beton dostigne 70% čvrstoće, što se kod temperatura od +15 do +20 ℃ može očekivati nakon 7 dana. Pravila o negovanju betona u potpunosti važe u ovom slučaju.

 

Temelji su najniži konstruktivni delovi zgrade i u neposrednom su kontaktu sa tlom. Preuzimaju celokupno opterećenje zgrade i prenose ga na temeljno tlo. Temelji se dimenzionišu prema dopuštenoj nosivosti temeljnog tla. Podaci za proračun temelja (nosivost i dubina slojeva temeljnog tla) se nalaze u geomehaničkom elaboratu. S obzirom na različit kvalitet (nosivost) i dubine slojeva temeljnog tla, postoje različita geometrijsko-konstrukcijska rešenja fundiranja zgrada:

Plitko fundiranje - obavlja se na praktično na površini terena uz minimalno ukopavanje (80cm), odnosno ispod podzemnih etaža ako postoje (trakasti temelji, temelji samci, temeljne grede, temeljni roštilj i temeljne ploče)

Duboko fundiranje - fundiranje na većoj dubini, usled velikih opterećenja, ako tlo nije dovoljno nosivo ili ako je prisutan visok nivo podzemne vode (šipovi, bunari...).

Priprema terena

Pre početka radova neophodno je iskopati rupu za temelj dubine (h) i širine (d) ručno ili mašinski (1). Dubina fundiranja i širina temeljne trake određuje se statičkim proračunom. Nakon toga, potrebno je u iskop nasuti i nabiti tampon šljunak (2). Armatura koju ćete staviti u temelj dobija se statičkim proračunom.

Ugradnja betona

1. Temeljna traka

Prvo se vrši betoniranje temeljne trake u zemlji (3). Tokom betoniranja, beton je potrebno vibrirati kako bi se što ravnomernije ugradio i kako bi se istisnuli mehu-rići vazduha iz betonske mase. Na taj način povećava se njegova čvrstoća i vodonepropusnost.

2. Temeljni zid

Sledeći dan vrši se betoniranje „temeljnog zida“ (4) čija debljina zavisi od širine zidova objekta i za ovaj deo se postavlja oplata. Oplata se postavlja tako da spoljašnja strana bude viša za visinu podne ploče. Pre betoniranja oplatu premazati sredstvom koje sprečava slepljivanje betona za zidove oplate. Voditi računa da se pre betoniranja postave ankeri stubova i vertikalnih serklaža na za to predviđena mesta.

3. Podna ploča

Unutrašnja oplata temeljnih zidova se skida kada beton dostigne 30% čvrstoće, što se pri temperaturi od oko +15 do +20°C dešava već nakon 24 sata. Nakon demontaže vrši se nasipanje i nabijanje peska i tampo-na šljunka ispod podne ploče, a između temeljnih zidova (5). Tampon šljunak je potrebno pre betoniranja podne ploče dobro nakvasiti vodom. Tada možemo pristupiti betoniranju podne ploče (6).

 

Priprema terena

Pre svega je potrebno poravnati teren, odnosno skinuti humus, a zatim nasuti i dobro nabiti tampon od šljunka čija debljina bi trebalo da bude bar 5-7cm. Nakon toga odredite visine i padove (preporučen pad je min 1%, odnosno, na 1 metar dužine 1 centimetar visine). Armatura koju ćete staviti u beton dobija se statičkim proračunom.

Priprema oplate

Pre početka betoniranja oplatu dobro nakvasite vodom. Vlažna oplata neće upijati vodu iz betona i time će sprečiti isušivanje. Time će takođe biti olakšana demontaža oplate.

Postavljanje oplate

Zatim postavite oplatu od daske koju učvrstite drvenim klinovima i pre samog betoniranja tampon šljunak i oplatu nakvasite vodom.

Priprema betona

Voda je potrebna da bi se omogućila hidratacija cementa, međutim prevelika količina vode smanjuje čvrstoću betona. Izbegavajte preterano dodavanje vode, nije dobro da betonske mešavine budu previše tečne, kako bi se izbegla segregacija. Kvalitetna ugradnja betona omogućava dobijanje željenih čvrstoća. Vibriranjem i zbijanjem betona se izbacuje uvučeni vazduh i samim tim dobija kompaktan beton.

Spravljanje betona

Beton zamešati u mešalici tako što ćete u mešalicu prvo sipati vodu, a zatim šljunak i cement po recepturi koja je data u brošuri. Kada smesa betona dobije željenu plastičnost, nakon 8-10 minuta, beton sipati u kolica koja ste prethodno takođe nakvasili vodom da ne bi došlo do lepljenja betona za metal.

Ugradnja betona

Beton sipate u oplatu i ravnate ravnjačom nakon što beton “povuče vodu” i to tako što ćete ravnjaču osloniti na oplatu i vući prema sebi (1) i istovremeno levo-desno (2) kako je to prikazano na slici.

Nega betona

Svež beton je potrebno negovati, ugrađeni beton polivajte vodom, a po potrebi prekrivajte jutanim prekrivačima, koje takođe treba kvasiti ili plastičnom folijom. Tako ćete sprečiti isparavanje vode, prouzrokovano uticajem sunca i vetra i isušivanje betona. Tako se smanjuje pojava pukotina i dobija bolji kvalitet i čvrstoća betona.

Betonske elemente ne izlažite opterećenju pre isteka sedam dana od betoniranja.

 

Cementna košuljica predstavlja sloj podne obloge spravljen sa cementom, koji je namenjen i kao izravnavajući sloj preko koga se postavljaja podne obloge. Prenosi eksploataciona opterećenja sa podne obloge na međuspratnu konstrukciju. Izvodi se različitim postupcima, a cilj je da se formira sloj dovoljno otporan na mehanička opterećenja, vlagu i razna oštećenja. Uslov za kvalitetno izvođenje podnih obloga je kvalitetno izrađena cementna košuljica.

Osnovni sastojci smeše za izradu cementne košuljice su cement, pesak granulacije 0-4 mm i voda. Kvalitetnom izradom se sprečava pojava prslina i pukotina, defekata u strukturi materijala tokom sušenja.

Priprema mešavine

Prvo mešavinu cementa i agregata dobro promeštajte na suvo. Vodu dozirajte postepeno, sve do dobijanja željene ugradivosti.

Nega

Površinu sveže cementne košuljice treba umereno kvasiti vodom, a u slučaju veće izloženosti suncu i vetru treba prekriti vlažnim jutanim platnom ili plastičnom folijom.