Dostignuća
Istorija Beočinske fabrike cementa |
|
Beočin se prvi put dovodi u vezu sa cementom davne 1839. prilikom izgradnje „Lančanog mosta" preko Dunava, između tadašnjih Pešte i Budima. Naime, te godine je građevinski inženjer Adam Klark (Adam Clark), inače graditelj tog mosta, došao u ove krajeve u potrazi za rudom lapora, koja predstavlja osnovnu komponentu u proizvodnji cementa. Lapor je pronašao u velikim količinama na severnim obroncima Fruške gore, na mestu gde se sada nalazi Beočin, odakle ga je brodovima prevozio do gradilišta mosta gde je pravljen cement.
Sledeći tehnološki prodor u proizvodnji je ostvaren 1962. i 1970. godine puštanjem u pogon dve peći kapaciteta po 500 tona klinkera na dan mokrim postupkom. Za potrebne izgradnje hidroelektrane „Đerdap", 1967. godine je prokopan kanal u dužini od 1,7 km kojim je fabrika spojena sa Dunavom. Obzirom na rast potražnje gradi se nova tehnološka linija za proizvodnju klinkera suvim postupkom kapaciteta 3000 tona klinkera na dan. Ovakva tehnologija pripreme sirovine i proizvodnje klinkera, kao i ostala tehnička rešenja, predstavljali su najviši nivo u svetskim razmerama. Simultani rad tri tehnološke linije u proizvodnji klinkera, obezbeđivao je godišnju proizvodnju cementa od 1,5 do rekordnih 1,7 miliona tona proizvedenih 1981.godine.
Grupa Lafarge je preuzela beočinske cementare 31. marta 2002. To je bila jedna od prvih velikih privatizacija u Srbiji. Pažnja je odmah usmerena na zaštitu životne sredine, pa je prva investicija bila izgradnja vrećastog filtera. Zatim su 2004. ugašene obe peći na mokri postupak zbog zastarele i prljave tehnologije. Rekonstruisana je priprema sirovina i peć za proizvodnju klinkera, tako da je sadašnji kapacitet peći 4000 tona klinkera na dan. Paralelno sa povećanjem efikasnosti svih postrojenja, uložena su značajna materijalna sredstva kako bi se povećala energetska efikasnost fabrike i omogućilo korišćenje alternativnih goriva kao energenata. |
|