Snaga koja traje

180 godina Beočinske fabrike cementa 

Priča o Beočinskoj fabrici cementa počela je 1839. godine, kada je beočinski lapor upotrebljen za izgradnju lančanog mosta između Pešte i Budima. Od najprimitivnijeg načina pečenja laporca, preko prvih šahtnih, pa zatim nekoliko puta usavršavanih vertikalnih peći, rotacionih peći mokrim postupkom do danas, prošlo je punih 180 godina.

Desetine miliona tona cementa proizvedenog u Beočinu, izgrardile su mnoge objekte i građevine kod nas i u svetu i učvrstile prepoznatljivu sliku fabrike dobro poznate po kvalitetu svojih proizvoda i po generacijama cenjenih stručnjaka. Hidrocentrala Đerdap, Avalski toranj, Most na Adi, Most kod Beške, Koridori 10 i 11, Pupinov most, Vetropark Čibuk, pruga Beograd – Budimpešta, tuneli, mostovi, putevi, stambeni i poslovni objekti, samo su neki od  projekata u koje su utkani  materijali proizvedeni u najstarijoj fabrici cementa na Balkanu.    

Lafarge BFC danas ima ogromno industrijsko nasleđe, a osim bogate istorije fabrika ima i izuzetno dokumentovanu prošlost. Početak industrijske proizvodnje cementa vezuje se za 1855.godinu, kada je Josif Čik, Apatinski vodeničar kupio od kraljevskog Wienner Waser Baumto-a za 100 forinti beočinski rudnik i sa dve peći počeo proizvodnju. Nedugo zatim, u Beočin se doseljava još jedan čovek sa vizijom, Hajnrih Orenštajn, koji od manastira Beočin zakupljuje 29 jutara „kajonosne“ zemlje i započinje svoje proizvodnju. Nakon Čikove smrti, Orenštajn i njegovi ortaci 1898 kupuju Čikovu fabriku i tako nastaje „Unija beočinskih fabrika cementa“... Sačuvani su brojni dokumenti koji govore o fabrici i ljudima kroz gotovo dva veka poslovanja. To nije samo istorija fabrike cementa, to su istovremeno i zapisi o industrijalizaciji Srbije, o  životu i radu na ovim prostorima u različitim državama i vremenskim ciklusima.

Šezdesete godine prošlog veka bile su u znaku modernizacije i rekonstrukcije, pa je tada puštena u pogon prva rotaciona peć, nabavljena u Kopenhagenu. U periodu izmedju 1968. i 1970. gradila se druga rotaciona peć, koja je dodatno povećala kapacitet proizvodnje na nivo od 1 milion tona cementa godišnje. Sedamdesete godine fabrici donose još jednu značajnu novinu. Tada se počinje sa prozvodnjom cementnog maltera pod nazivom „Beomal“, a 1974. je počela izgradnja nove tehnološke linije za proizvodnju cementa suvim postupkom, koja je bila najmodernija i najveća u Jugoslaviji.

Novi veliki investicioni ciklus, vredan preko 130 miliona evra, pokrenut je 2002. godine dolaskom kompanije Lafarge,nakon privatizacije. Dugačka je lista tehničkih investicija koje su doprinele modernizaciji fabrike i poboljšanju stanja životne sredine. Najveće su se odnosile na rekonstrukciju peći i linije za proizvodnju klinkera, izgrađena je  nova linija za paletizovan cement, izgrađeno je novo postrojenje za mlevenje čvrstih goriva male potrošnje energije, sa zatvorenim transportnim putevima i garantovanom emisijom prašine do 10 mg/Nm³, izgrađen je novi silos klinkera kapaciteta 50000 tona. MlinovI cementa su modernizovani postavljanjem vrećastih filtera, izgrađeni su putevi i saobraćajnice, rekonstruisana je luka koja postaje sve važnija tačka na mapi domaćeg i međunarodnog rečnog saobraćaja. Prva velika investicija pokrenuta 2002. godine bila je izgradnja vrećastog filtera rotacione peći poslednje genracije koja garantuje emisiju čvrstih čestica manju od 20mg/Nm³  što je značajno ispod nivoa predviđenog propisima. Tehnička modernizacija fabrike imala je za rezultat značajno smanjenje  emisije ugljen-dioksida.

U isto vreme, svet u kome poslujemo se brzo menja. Postoje dva  globalna mega trenda  koja utiču kako na intenzitet promena tako i na naše poslovanje. Prvi je urbanizacija, a drugi digitalizacija. Predviđa se da će do 2050.godine dve trećine svetske populacije živeti u gradovima. Da bi se zadovoljile potrebe za stanovanjem i infrastrukturom, moramo graditi, ali kako živimo u vreme kada ekološki izazovi postaju sve prisutniji, zahtev je da se gradi drugačije nego do sada.

To je značilo dalje izmene u procesu proizvodnje u cilju efikasnijeg korišćenje energije i očuvanja prirodnih resursa. Izazov  sa kojim se suočavamo je razvoj zasnovan na održivim principima. Izuzetno mnogo se govori o održivosti i održivom razvoju. Toliko da ta reč  gubi svoje značenje i postaje deo trendovskog vokabulara.  Za nas je to oblast gde možemo da napravimo razliku u odnosu na konkurenciju. Istovremeno, to je i naša obaveza, imajući u vidu činjenicu da je proces proizvodnje cementa po potrošnji energije i sirovina veoma intenzivna industrijska grana, stoga kao lider u ovoj oblasti, imamo zadatak da učestvujemo u rešavanju aktuelnih izazova vremena u kom poslujemo.

Digitalizacija je proces koji je već odmakao i koji u velikoj meri menja naš tradicionalni način poslovanja. Predviđanja su da će do 2025 godine, kada je u pitanju proizvodnja betona, 50% prefabrikovanih elemenata biti 3D štampani beton, 50 % svih građevinski projekata će koristiti BIM metodologiju koja se oslanja na inteligentan, podacima bogat model projektovanja, da će u isto vreme 50% celokupne prodaje cementa biti preko online platformi, da će 50% svih novih betonskih elemenata imati ugrađene senzore, 50% kamiona će biti bez vozača a polovina građevinskih poslovnih lokacija će biti praćeno dronovima. Polovina  komunikacije će biti realizovana kroz virtuelne kanale.Pred nama je puno uzbudljivih izazova jer je digitalna transformacija tek osnov revolucije nazvane 4.0 koja iz osnova menja svet a samim tim i našu oblasti poslovanja.

Dug pređeni put je iza nas. Danas je fabrika deo LafargeHolcim Grupe, vodećeg svetskog proizvođača građevinskih materijala. U našoj ponudi su vodeći brendovi u našoj industriji I tehnička rešenja koja stvaraju dodatu vrednost za naše kupce. Najveća vrednost svakog sistema su ljudi. Gotovo dva veka imali smo isti cilj koji povezuje sve generacije: jačanje i napredak fabrike. On će nas usmeriti da i dalje  uspešno idemo u korak sa promenama i da i u budućnosti budemo ponosni na sve što je izgrađeno od materijala koje proizvodimo već 180 godina.